Kiril Medvedev: „Nećemo se svađati“. KeroZin predstavlja novi ciklus pesama jednog od najznačajnijih živih ruskih pesnika.

Ruski pesnik i muzičar Kiril Medvedev objavio je novi ciklus pesama „Nećemo se svađati“. Za prevod na srpski postarali su se Vladimir Krakov i konsultant za moskovski sleng, Filip Vojvodić.

Ciklus pesama „Nećemo se svađati“ koji je pred nama predstavlja pesnikov oproštaj sa Moskvom.

Poeziju Kirila Medvedeva (Moskva 1975- ), prebogatu kulturnim referencama i „uskršnjim jajima“ koja je nemoguće dočarati ne možemo potpuno razumeti ako ne poznajemo živopisni životni put ovog pesnika. Moskovljanin do srži, prožet i sa visokom kulturom i sa andergraundom, Kiril Feliksovič Medvedev svoj sudar sa jeljcinovskim mamurlukom domovine doživeo je kao student prve godine čuvenog instituta Maksim Gorki, kada je njegov otac, takođe značajni pisac, pesnik i novinar, Feliks Medvedev, na kocki izgubio stan. Kiril je živeo i studirao (i diplomirao) kao beskućnik, radeći kao čistač u noćnim klubovima noću i spavajući na njihovim klupama. Preko dana bio je kurir i provodio je sate u podzemnoj železnici noseći dokumenta s kraja na kraj Moskve.

Vreme provedeno u metrou koristio je za čitanje, učenje i pisanje pesama. Tako je nastala njegova prva zbirka „Sve je loše“ (samizdat, Moskva 2000./Knjigabajt, Beograd 2022.) koja ga je odmah ustoličila kao jednog od najznačajnijih živih ruskih pesnika, prevedenog i objavljenog na desetak jezika, uključujući i srpski.

Pažnju svetske javnosti privukao je i svojim disidentskim političkim stavovima. Kao radikalni levičar i žestoki kritičar Putinove vlasti postao je redovni učesnik uličnih protesta, a na beogradsku promociju svoje prve knjige u srpskom prevodu doputovao je tri dana nakon izlaska iz zatvora. Svoje političke stavove izražava i kao vođa i tekstopisac moskovskog pank benda Arkadij Koc, s kojim je nedavno objavio veoma uspeli prepev jugoslovenske partizanske pesme «Konjuh planinom».

Kiril Medvedev sa svojom suprugom i sinom živeo je i stvarao u Briselu oko tri godine. Odskora ponovo živi u Moskvi. Grupa Arkadij Koc uskoro će imati nastup u Beogradu.

Una Miletić: "Kiril Medvedev: Poeziju pišem da bih probio zid otuđenja" (intervju)

КIRIL MEDVEDEV

NEĆEMO SE SVAĐATI

NOVI STIHOVI

Nemoguće je živeti u Rusiji, ali ne živeti u Rusiji je nemoguće

Nemoguće je voleti Rusiju, ali ne voleti nju je nemoguće

Nemoguće je folirati se u Rusiji, ali je nemoguće ne folirati se

Moja neznana radosti, radosti moja

***

crn mokar put odlazi između kuća

nećemo se svađati

kola prilaze, šušteći

lišće pada na stonoteniski sto

nećemo se svađati

deca se igraju između neba i peska

ljuljaju se na ljuljaškama

nećemo se svađati

čovek na kanalu vadi čašu

dodaje drugaru

ovaj uzme dugmetaru

na klupi kunja muzičar

pored kanala šeta par

ona mu govori nećemo se svađati

lišće pada na stonoteniski sto

ulice mog grada polupuste

usta su prikrivena nežno prikrivena usta

nećemo se svađati

ma ne, preterujem

ništa naročito

sve je kao obično

svi prosto pričaju o svome

nećemo se svađati

ja sa ćerkom prosto ne razgovaram o tim stvarima

kaže Garik Sukačev

čuvam mir u porodici

ne želim da se svađam

radije pevam

nećemo se svađati

rastavili nas i rasejali

na dva razna kraja sveta

da se ne svađamo

tramvaj drveće beskućnici

lišće

ta moskovska jesenja dekoracija

tetovirana u srce

kafa na svakom uglu

u sivom nebu ogleda se kanal

idealno

daj da se posvađamo

juče sam na Paveljeckoj kupio tako ukusni čeburek¹ 

davno nisam takav jeo

uostalom nikakve nisam

daj da se posvađamo

lišće pada na stonoteniski sto

pahulje padaju na kombi

na krovove kola

džukele su preotele redakcije, sportske klubove,

parlament, fabrike, banke, nebodere

o, kako je meni ovde spokojno i dobro

daj da se posvađamo

ovde, u principu, normalni ljudi žive

no odozgo su ih uzjahale zadnjice

tih matorih drtina

oba pola

s patriotskim sifilisom.

daj da se posvađamo

dok normalni ljudi

žive svoje živote

ti podlaci ih jašu

u redu

nećemo se svađati

Odlazi odavde

dođi ovamo,

nadam se, zauvek.

odlazi odavde.

još mi samo fali da te posećujem u zatvoru

ionako imam kod koga

odlazi odavde

Ovde su toksična brda, toksični snegovi.

Nemoguće radosti i bekstva.

Prolećnih radosti crno-beli ekrani.

Nezaceljenih rana su tirani.

Odlazi odavde

Ovde zvone zvona

Iz zemlje trinaestog-četrnaestog veka

Gde si bio zaljubljen

u nepoznatog riđeg čoveka

pred Кremljem sa strane reke

smešno pokošena trava.

pred Кremljem

njiše se hrastov šumarak.

Govori: čuvaj je,

tvoju laku zaljubljenost.

I ne utapaj je u reci, silan si.

Hiljadu leta s njom kraj reke stoj,

Gospodine, dođi sebi.

Ili će doći druga,

nećeš izdržati, šonjo.

Bolje odlazi odavde.

Ogavni praznici i glupi novac.

U ušima sve ono sranje zlatne minđuše.

U mutnim-mutnim očima železne uzde

Vladarevi demoni, njihove kopilanske mise

sve skuplje je pregurati, život i ljubav sve su skuplji.

Dobar dan,

Odlazi odavde.

Ne idi po Sretenki

Ne hodaj po Zamoskvorečju

Glumeći krotost ovčiju.

Ne daj da glume krotost ovčiju.

Ne idi na čeburek sa ljudskim mesom.

Na toksičnom kanalu ne bulji u gadne patke.

Dok gledaš, peku ti želudac

Zdrav razum ubijaju

Evo tih pataka.

Odlazi odavde

Ti si već i sam tom nečisti, nazovi lepotom, zatrovan,

Crnim gavranom-galebom² lagano pridavljen.

Ispod točkova diviš se prirodi.

U Zamoskvorečju hram do hrama³, a koliko grehova?

Četrdeset hiljada tupavih ptića,

A koliko stihova?

Ne moli se tamo za snagu svog nemoćnog oružja.

Ne moli se za svoje nepromišljeno oružje

Ne moli se za ugnjetane

Ne moli se za bedne, ni za štetočine,

Za njihova korumpirana svinjska lica.

Ne moli se, neće pomoći.

Neće pomoći.

Nešto se ovde sprema

Nešto se ovde nastavlja.

Motiv šetnje kroz gradske fabrike

Кrvavi dim bezbrižnih parkova.

Ne budi više mlad,

ni glup.

Ne zaljubljuj se u mene, molim te.

Ne zaljubljuješ se?

Vidim ti u očima.

Da, i razmisli sam,

Razmisli sam.

Ovaj sneg i tramvaj preko reke,

Ova od ranog proleća obolela širina,

I rukotvoreni zveket, i fabrički jauk,

Vražji haos kuća ofrlje sklepanih

Da li je moguće voleti?

Nemoguće je voleti.

Ne, naravno, ja znam kako je zima u Tekstilščikima⁴ lepa,

Gde sam te ljuljala u naručju u četvorospratnicama.

Gde je još živa tvoja duša,

Gde kao da je naš zajednički život prošao.

Nije prošao!

Ovako ti kažem.

Prevrnuću ti život naopačke

Odvešću te u Oktobarce⁵ 

Do ograde Aleksandrovske bašte,

Gde ćeš crveneti kao mali Lenjin,

I piti limunadu,

I kajati se.

Jer ovog mesta

Nedostojan si.

Jer evo našeg osramoćenog princa i palog vojnika.

I gradu za slatke palačinke već ponestaje testa

I ni u kakvim hijerarhijama za tebe neće se naći mesta

Кada mu sudije za prekršaje i poslednju ljubav otmu

I ništa mu ne ostane

Jer zlo-zlo-zlo je ovde već izvojevalo pobedu

I ja takođe neću nikuda otići

A ti delegate besmisla

Samozvani Judo

poljubi me za oproštaj

odlazi odavde

****

Stojim na mostu gde je ubijen političar Njamcov

Gledam panoramski snimak mojih zuba

zdesna je trula kljova, iza nje zlatna ciganska katedrala

Ugaona kula štrči

klimata se i nadzire

za njom

istorijski spomenik

najskuplji primerak u toj kutiji

najstrašniji istorijski dokument

zub Hrista Spasitelja

izgrađen narodnim novcem

u spomen na velike pobede

potom ga je srušila sovjetska bagra

potom su ga pijani sagradili nanovo

tako i stoji sve do sada, lepotan

podlac

volim da gricnem

orahe, kobasicu jeftinu

slabih dušmana:

liberalizam, komunizam.

a za jače dušmane malo dalje vire dva potrčka,

tačnije, dva šiljka

ne znam zašto su tamo

ali od neprijatelja dobro štite.

plave cevi pomodno štrče.

kao zubi - a sa druge strane

među buržoaskim sobjanjinskim⁶ šljokicama

štrči ove lenjinske biblioteke ogroman zub.

neverovatna žudnja za prosvećenjem.

nije mu još dugo ostalo (uskoro će ga srušiti)

i već vidim na tim mestima

nekakve nizove bregova u duginim bojama

i naročite pijačne dane

kada se u Moskvi

cela Rusija odslikava

kako se Moskva odražava u duginom plavetnilu

a dotle -

noći su iste kao u nebeskom zatvoru

i tako na primer noću

sve ove zgrade-zubi

oživljavaju

cara

cara

škrguću

cvokoću

donoseći svima

smeh poput zvona

i imperijalno bunilo

i sve to ide dalje u proleće

na kropotkinska⁷ polja ,

gde se pokriva crvenom

crna anarho-zemlja

a stražari histerično stoje

i sve je to tako ravno i moćno

da više ne mogu da govorim za sada

ne mogu da govorim

ne mogu da govorim i da istovremeno cmačem

tebe svojim dragocenim poganim ustima.

kažem potom:

dobro je biti slep i ne videti tvoje lepote

dobro je biti gluv i ne slušati tvoje šumove

dobro je biti ubog i ne učestvovati u tvom zlu

dobro je biti sakat i ne lutati po tebi

dobro je biti mrtav i ne otići iz tebe

(Moskva 2024-25’)

1. Čeburek – pita od polukružnog prženog testa punjenog mlevenim mesom, poreklom sa Кavkaza. ↩︎
2. Izvorno: „вороном-чaйкoй“: „чaйкa“ znači galeb, ali slučajno ili ne, to je i prezime vrhovnog tužioca Rusije, Jurija Čajke. ↩︎
3. Izvorno „сорок сороков“, doslovni prevod glasi „četrdeset četrdesetki“. Pošto fraza „сорок сороков“ označava 1600 moskovskih hramova, konačni prepev je „hram do hrama“. ↩︎
4. Rejon u Moskvi ↩︎
5. Oktobarci (октярятa) – deca od 7-9 godina koja se spremaju da polože pionirsku zakletvu u oktobru. ↩︎
6. Sergej Sobjanjin, gradonačelnik Moskve. ↩︎
7. Stanica moskovskog metroa Кropotkinska, nazvana po Кropotkinskom spomeniku i Кropotkinskoj ulici. Ime je dobila po Petru Aleksejeviču Kropotkinu (1842-1921), ruskom geografu i geomorfologu, revolucionaru i teoretičaru anarhizma. ↩︎