Teško je govoriti o istoriji drone metala bez Sunn O))). Od osnivanja benda krajem devedesetih, Stephen O'Malley i Greg Anderson razvijali su jedinstven pristup muzici u kojem se glasnoća, trajanje i atmosfera koriste kao podjednako važni izražajni elementi. Povodom izlaska novog, istoimenog albuma, razgovarali smo sa O'Malleyjem o filozofiji koja stoji iza novog izdanja, ali i o istoriji benda i njegovim brojnim uticajima.

Novi album predstavlja prvo studijsko izdanje nakon višegodišnje diskografske pauze. Uprkos tome što nosi ime benda, ili možda upravo zbog toga, album otvara pitanja identiteta, kontinuiteta i načina na koji se muzika doživljava van uobičajenih kategorija i suprotnosti.

U razgovoru smo se dotakli filozofskih ideja koje stoje iza novog izdanja, njegovog odnosa prema pojmovima poput „težine“ i agresije, kao i neobične inspiracije koju je pronašao u bendu Venom. Govorili smo i o ranim danima underground scene, kulturi razmene kaseta, saradnji sa Scott Walkerom i načinu na koji se mitologija stvara oko bendova poput Sunn O))).

Rezultat je razgovor koji podjednako zalazi u muziku, istoriju i filozofiju – teme koje su, čini se, za O'Malleyja nerazdvojive.

Dok sam slušao novi album, imao sam utisak da postoji određena napetost između nečega iskonskog i nečega izrazito maksimalističkog. Album mi deluje kao veoma čista esencija Sunn O))), čak i u najgušćim trenucima. Da li je to samo moj utisak ili ste i sami tokom rada na albumu razmišljali o takvim kontrastima, posebno imajući u vidu da je reč o albumu koji nosi ime benda?

- Zapravo, filozofski sam veoma okrenut nedualističkim pravcima mišljenja i duhovnosti. To mi je veoma važno. Zbog toga se trudim da ne razmišljam u kategorijama poput maksimalnog i minimalnog, više ili manje, suprotnosti i kontrasta. Stvari jednostavno jesu ono što jesu, u svom obliku.

Mislim da mi je već na osnovnom nivou teško da muziku posmatram kroz takva poređenja. Da budem iskren, mislim da je jedan od najboljih načina da se uroni u muziku upravo pokušaj da se na trenutak udaljimo od takvih dualističkih načina razmišljanja.

Na novom albumu postoji jedna pesma koja, u kontekstu tako gustog i dronirajućeg izdanja, deluje razigrano i pomalo duhovno razuzdano. Dok sam slušao album, pogledao sam kako glasi naziv pesme i naslov me je baš nasmejao: „Does Anyone Hear Like Venom?“. Zatim sam pročitao o tome da ste tokom nedavnih nastupa puštali snimke Cronosovog obraćanja publici i sve mi je odjednom kliknulo. Kako je nastala ta referenca i zbog čega se na kraju našla upravo na ovom albumu?

- Zanimljivo je da se to pitanje javlja baš kada govoriš o nečemu tako primitivnom, iskonskom i grubom kao što su Venom i Cronos. Oni su, na neki način, deponija metala, i upravo zato ih toliko volimo. Takvi su kakvi jesu. I to je stvarno. Nije prevara. Nije uvek stvar dobrog ukusa, ali to je moj ukus.

Naslov „Does Anyone Hear Like Venom?“ zapravo potiče iz jedne priče koju nam je ispričao David Pajo iz Slinta. Jednom nam je pričao priču o nekoj žurci u Louisville-u kada je bio klinac, a poenta cele priče bila je rečenica: „Does anyone here like brownies?“. To nam je ostalo u glavi.

Deluje mi da je Venom ostavio mnogo dublji trag na vas nego što bi mnogi pretpostavili.

- Prošle godine sam mnogo slušao album Possessed. Dugo nisam voleo Venom. Mislio sam da su bezveze, i više su mi prijali, da tako kažemo, „ozbiljniji“ bendovi poput Bathory ili Celtic Frost. Međutim, kasnije sam im se vratio i shvatio koliko su zapravo otkačeni.

Slušaš njihove albume i pitaš se odakle dolaze sve te ideje. Kako je neko uopšte smislio tako nešto? Istovremeno pokušavaju da budu velike rok zvezde i da budu potpuno konfrontirajući prema svemu oko sebe.

Jednostavno se dogodilo u pravom trenutku. Niko drugi nije radio nešto slično, a uticali su na hiljade bendova.

Kako sam stario, postajao sam sve veći fan Venoma. Greg i ja smo mesecima vodili beskrajne razgovore o njima, a do trenutka kada smo miksovali album, sve se nekako spojilo sa tom Pajoovom pričom i nastao je naslov „Does Anyone Hear Like Venom?“.

Pre nego što je Sunn O))) nastao, bili ste deo kulture razmene kaseta, muzičke opsesije i otkrivanja underground scene. Kada se osvrnete unazad, da li je taj način razmišljanja oblikovao filozofiju benda podjednako koliko i direktni muzički uticaji?

- To pitanje veoma dobro opisuje moje iskustvo. Razmena kaseta, pravljenje fanzina i flajera, dopisivanje sa ljudima širom sveta, sklapanje prijateljstava širom sveta, otkrivanje najrazličitijih ludih satanističkih bendova… Sve se to dešavalo u periodu kada sam kao mlad čovek bio veoma prijemčiv za nove uticaje. Takođe, stalno sam tragao za novim stvarima i novim načinima razmišljanja. Odrastao sam u predgrađu, a ulazak u taj svet mi je definitivno promenio život. Izloženost svemu tome u tom periodu usmerila me je na put radoznalosti.

Do trenutka kada se pojavio Sunn O))) i kada je bend počeo da se oblikuje iz tog haosa, već je bio duboko pod uticajem interneta. Sve ono što je ranije postojalo pretvorilo se u četove, forume i slične načine komunikacije. Tako su ljudi tada međusobno komunicirali.

Uvek kažem da danas, gledajući unazad, mogu da vidim koliko je Sunn O))) imao koristi od svega toga - od tih ranih, proto-društvenih mreža, kasnije od samih društvenih mreža, pa čak i do danas. Na neki način smo odrastali zajedno sa tim razvojem.

Ipak, sve je ostalo u okvirima underground-a. Nikada nismo postali viralni niti masovno popularni na taj način, ali nas je zajednica na internetu izuzetno podržala. Sama kultura razmene kaseta nije direktno oblikovala Sunn O))), jer je bend nastao nešto kasnije, kada je taj način povezivanja već uglavnom nestao. Ali meni je ta kultura svakako pomogla da otkrijem underground bendove.

Nedavno sam prvi put slušao vaš nekadašnji bend Burning Witch. Na moje iznenađenje, delovao mi je manje kao početak priče o Sunn O))) i više kao potpuno drugačiji emocionalni univerzum. Delovao je samodestruktivnije i zagušljivije, dok Sunn O))) čak i u svojim najintenzivnijim trenucima može da zvuči meditativno ili transcendentno. Kada se osvrnete na taj period, da li vidite kontinuitet između ta dva benda ili pre raskid?

- Burning Witch i Sunn O))) su nastali u različitim periodima i činili su ih različiti ljudi. Ako postoji neki kontinuitet, onda sam to ja, pošto sam svirao u oba benda. Greg je takođe bio deo Burning Witch-a na samom početku, ali je otišao pre nego što smo zaista nešto snimili ili ozbiljnije nastupali. Mislim da smo sa njim odsvirali samo jedan koncert.

Burning Witch nije uradio mnogo toga. Bio je to bend koji je prolazio kroz sve one uobičajene bendovske stvari: probe, prostor za vežbanje, problemi sa opremom, iznajmljivanje kombija i slične svakodnevne obaveze. Imao sam tada devetnaest ili dvadeset godina i bio sam konstantno naduvan, kao i većina ljudi oko mene. Nismo imali neki veliki dugoročni plan.

Reč „zagušljivo“ se s vremena na vreme pojavljuje kada ljudi govore o mojoj muzici. Mislim da je to veoma subjektivan utisak. Ja muziku nikada ne doživljavam na taj način. Nikada nisam imao takav osećaj. Za mene je muzika nešto oslobađajuće, nešto izuzetno moćno, i Burning Witch je imao tu snagu. Sviranje glasne gitare oduvek je za mene bilo veoma moćno iskustvo. Bubnjar tog benda bio je neverovatan, kao i pevač i basista. Zaista sam uživao u tim godinama, ali je trajalo kratko.

Sunn O))) je nastao u potpuno drugačijoj psihološkoj fazi mog života i za mene je predstavljao mnogo različitih stvari, naročito u početku. U ranim danima sve je bilo veoma haotično. Bend godinama nije imao jasno definisan oblik, a onda je uspeo da izraste u nešto zaista izuzetno. Ima izuzetnu dugovečnost i veoma sam zahvalan što se tako razvilo.

U vreme izlaska vaše kolaboracije sa Ulverom, Terrestrials, pročitao sam da ste bili skeptični prema sklonosti kritičara i slušalaca da mitologizuju muzička iskustva koja su tokom samog stvaranja možda bila veoma ljudska i neposredna. Da li je mitologija koja se stvorila oko Sunn O))) nešto što dolazi spolja ili je kroz nastupe postala stvarna?

- Sasvim je moguće da sam to rekao, ali se ne sećam. Trenutno ne mogu baš da se vratim u taj način razmišljanja, ali pitanje koje mi se nameće jeste: kako nešto može biti mitološko ako postoji ovde i sada, u sadašnjem trenutku? Mitologija postoji da bi objasnila ono što je nepoznato.

Jedna od stvari koja me najviše fascinira u vašoj saradnji sa pokojnim i neponovljivim Scott Walkerom jeste način na koji se njegov kompozitorski pristup susreo sa vašim odnosom prema zvuku i atmosferi. Deluje pomalo neočekivano da tako precizno definisana autorska vizija istovremeno ostavlja prostor izvođačima da ostanu prepoznatljivi, posebno kada je reč o bendu sa tako izraženim autorskim identitetom kao što je Sunn O))). Kako je izgledao taj proces iz vaše perspektive?

- Scott je komponovao svu muziku i napisao sve tekstove. Komponovao je apsolutno sve, tako da je to pre svega rezultat njegovog uma i njegove vizije. Naravno, određeni produkcijski elementi, kao i sam ton i karakter izvođenja, proizlaze iz činjenice da smo mi svirali muziku koju je napisao.

Bio je takav genije da je muziku pisao upravo za nas. Znao je kako zvučimo, znao je naše sklonosti kao muzičara i ostavio nam je prostor da na neki način oblikujemo ili modifikujemo određene ideje. Unutar svega toga ostajao je prostor da budemo ono što jesmo.

Bilo je i određenih zajedničkih kompozitorskih doprinosa, posebno kada su u pitanju tonaliteti, šumovi, boje zvuka i teksture, pa čak i pojedini ritmički elementi. Međutim, u osnovi je sve bilo zapisano u partituri, tako da zaista mora da se oda priznanje Scott Walkeru.

Kada govorite o Scottu, ne ističete samo njegovu muziku već i način na koji je radio.

- Radio sam sa mnogo izuzetnih kompozitora, reditelja, koreografa, pisaca i umetnika. Imao sam veliku sreću da tokom života sarađujem sa zaista neverovatnim ljudima. Ali Scott Walker...

Sećam se da smo bili u studiju sa njim i da me je tada pogodila jedna stvar. On je na visokom nivou učestvovao u produkciji, aranžiranju i komponovanju muzike tokom 2010-ih, 1990-ih, 1980-ih, 1970-ih, 1960-ih, pa čak i 1950-ih godina. Gotovo osam decenija. To je već samo sa tehničke strane neverovatno. Znati kako da radiš i stvaraš u svim tim različitim fazama razvoja studijske produkcije zaista je izuzetno dostignuće.

Odmah smo se razumeli. Voleo je da kontrolna soba bude veoma glasna, što je nama sasvim odgovaralo.

Na snimanje smo doneli i kompletnu koncertnu opremu, u fazonu: „Okej, ako nas želite ovde, dobićete celu stvar.“ Nismo imali nameru da ublažavamo zvuk. Kao da smo čitavu koncertnu postavku preselili pravo u studio.

Zaista je teško dovoljno naglasiti koliki je genije bio Scott Walker.

Mnogi mlađi izvođači danas povezuju „težinu“ prvenstveno sa glasnoćom, distorzijom ili agresijom. Iz vaše perspektive, šta se najčešće pogrešno razume kada se o „težini“ govori kao o umetničkom ili emocionalnom konceptu?

- Agresija. Mislim da je to jedno od najvećih nerazumevanja. Agresija nije odgovor. Postoje mnogo, mnogo intenzivniji načini izražavanja.

Novi istoimeni album benda Sunn O))) objavljen je 3. aprila 2026. za izdavačku kuću Sub Pop Records i dostupan je na svim većim streaming platformama, kao i u fizičkom izdanju.