Vožnja kroz Vojvodinu i ne bi bila neki bog zna kakav road movie da situaciju ne vade muzika u kolima, dobra ekipa i ushićenje zbog dolaska na krajnju destinaciju – festival Iluzije slobode.
Iako nezavisni alternativni festival već sedamnaest godina istrajava na principima DIY kulture, angažovane umetnosti i zajedništva, KeroZin ekipa je prvi put prisustvovala Iluzijama Slobode, koji se održao 12. i 13. juna na salašu The Spirit of Shultz nadomak Bečeja.
Posle sat i kusur vremena sagorevanja guma na autoputu, kopi-pejstovanih pejzaža livada i njiva, ušli smo u mesto nadomak Bečeja da overimo lokalnu kafanu i, posle kratkog zagrevanja, vratili se na drum, vozeći još nekih pola sata jednoličnom stazom. Usput smo svedočili da i kod nas postoje zatvorene pumpe kao iz horor filmova, a nedaleko od jedne takve mapa nas je zaustavila na mestu koje naizgled ni po čemu nije odavalo utisak festivalske lokacije. Tačno nasred prašnjavog puta koji u oba pravca vodi u nedogled.
Ipak, mnogobrojni parkirani automobili ukazivali su da se nalazimo u blizini epicentra dešavanja. Po izlasku iz kola začulo se prostiranje zvuka muzike koju je iz neodređenih pravaca donosio vetar, što je još bolji pokazatelj da ste tačno tamo gde želite da budete. Međutim, jedino što se u polumraku moglo uočiti bile su visoke, lepe vojvođanske kuće i njihove betonske ograde, poneko stablo na ograničenoj zelenoj povšini, i na našu sreću, ekipa pankera na tom improvizovanom parking prostoru, koje smo instant upitali:
– Izvinite, gde su Iluzije slobode?
Srdačno su nam pankeri, čvrsto ispruženom rukom, ukazali na procep u prostoru i vremenu koji se nalazio tik ispred našeg nosa.
Zbunjene do poslednjeg koraka, zakoračile smo iz realnosti vojvođanske idile u prostor Iluzija slobode.
Uzanu stazu, skrivenu visokim stablima i razbujalom prirodom, obasjavale su romantično postavljene sveće u ulozi navigatora kroz mrak. Posle kratkog, očaravajućeg krivudanja kroz „začaranu“ šumu, nestale su krošnje drveća, a ispred nas su se otvorila močvarna polja trske. Opet se iznad naših glava nalazilo nebo, a na njemu su u daljini poslednji zraci zalazećeg sunca šarali svod. I močvarna staza bila je uokvirena voštanim svicima koji su obasjavali put do Iluzija slobode, dok se miris voska u vazduhu mešao sa aromatičnim biljem. Prizori kao nacrtani rukom Mijazakija deo su salaša The Spirit of Shultz.
Prošli smo ulaz na kojem su se delile eko-čaše i ručne pepeljare, u maniru „zero waste“ i„pokupi za sobom“ filozofije, a na kojem je bratski stajao i poster-reklama za SAWA Fest.
Muzika je već uticala na atmosferu dok smo pristizale, a uplifting pank učinio je rasklapanje šatora u kampu po mrklom mraku ne toliko teškim zadatkom. Pojurile smo ka stejdžu i, naravno, pre toga skrenule ka šanku. Nisam ni sačekala da platimo, a već mi se u grlu našao pozamašan gutljaj visokokvalitetnog pića.
– Koje je ovo pivo? – upitala sam očarana nesvakidašnjim šmekom.
– Kraft – dobacili su preko šanka.
Brzo smo se našli sa ekipom. Ana i Bojan (hellycherry i rockomotivan) su uveliko uživali u onome što mi još uvek nismo stigli da procesuiramo.
– Obrati pažnju na sledeći bend, Smrt Razuma – kazala je Ana u nekom momentu.
Nije trebalo da izvedu mnogo pesama da bih shvatila zašto. HC žestina isprepletena angažovanim i emotivnim porukama, među kojima i „Sloboda Palestini“, dopirala je iz harizmatičnog vokala koji je takođe nosio majicu podrške SAWA Festu.
Prohladnu noć u prirodi zagrejale su pobedničke baklje, ali pre svega fenomenalni nastupi i sjajna energija ekipe sa stejdža. Bendovi 5 MINUTA SLAVE, OTVORENI PRELOM, SMRT RAZUMA, STATICO i PORUČNIK DELIKATES postarali su se da prvi dan festivala i prvi utisak o Iluzijama slobode ostanu nezaboravni.
Te večeri probala sam i najbolji veganski wrap u životu, iako sam vegan gotovo polovinu života.
Ujutru se ispostavilo da je na festivalskom štandu za vegan hranu radio kuvar-majstor Ivan, ujedno i član prvog veganskog restorana u Srbiji, Ananda iz Novog Sada.
Druga čalnica KeroZin ekipe i ne - vegan oduševljeno je obigravala oko štanda sa dimnjenim sirom, takođe jedne od festivalskih atrakcija. Omađijana istim, čak je i izvesne količine sira ponela kući.
Sutradan, na dnevnom svetlu do izražaja su došli i fluorescentno šareni DIY ukrasi raskošno okačeni po krošnjama drveća, kao i autentičan festivalski merč, posebno majice i ilustracije za binu, rađene rukom nekih od najjačih regionalnih umetnika sa scene.
Uočavale su se anarhističke i antifašističke zastave koje su se vijorile na vetru, biodiverzitet i ekološki aspekt festivala, predivna priroda, plodonosno drvo višnje, ispust sa konjima...
Psi koje smo prethodne večeri izmazili ujutru su došli da se pozdrave.
Posebno upečatljiv prizor nalazio se svega desetak metara vazdušnom linijom od višnje, bočno od dečjeg stejdža – na velikom platnu oslikana igračka rozog zeca u središtu kompozicije, okružena sivim tenkovima. Rad je stvorio umetnik Nemanja Vujčin Dika, koji je ujedno vodio i likovnu radionicu za decu „Oprosti, Pikaso“.
Uz jutarnju kafu upoznali smo nove prijatelje, dogovarali moto-vožnje, ispijali domaće sokove od zove i nane i, uživajući na drvenim klupicama i foteljama od sena prekrivenim šarenim maramama, odmarali do momenta apsolutnog bezbrižja uz sjajno odabranu muziku.
Kasnije tokom dana – ne bismo znali da kažemo u koje vreme, jer taj koncept ispari kada se odvojite od sprega kapitalističke civilizacije i uronite duboko u srce prirode – u savršenom trenutku za početak nove avanture počele su tonske probe bendova. Ljudi su ponovo počeli da cirkulišu ispred bine.
Drugog dana čak je i sitna kišica delovala kao blagoslov prirode, uz blagu zabrinutost za muzičku opremu. Još uvek je bio dan kada je prvi bend nastupio, a lajnap je i druge večeri, blago rečeno, grmeo od jačine nastupa. Od melodično - distorzivnog zvuka benda JESSS, koji je hipnotički uveo publiku u festivalsko raspoloženje, preko oldskul pankera iz Velike Britanije THE ALLERGICS, sa simpatičnim i pričljivim pevačem koji je istakao da veoma dugo nisu nastupali u Srbiji, pa sve do sjajnih nastupa bendova STAGE BOTTLES iz Frankfurta, novosadskih CASILLAS, domaćina festivala – bečejskog street punk benda FISKALNI RAČUN – i, naravno, nezaboravno razigranog performansa ljubljanskog sastava LELEE, kao i žestokog i minimalističkog zvučnog obrušavanja na čula - novog, a već legendarnog novosadskog dvojca ZUBI.
Sinergija dijametralno različitih zvukova i stilova čiji je izraz na mnogo dimenzija jače odjekivao, nego što bi na bilo kom drugom regularnom festivalu, svedočila je da su različitosti komplementarne kada deluju na prostoru čije su ideje zasnovane na principima ljubavi, tolerancije i poštovanja. Ovaj festival je više od DIY HC pank manifestacije – to je dvodnevno stanje duha, oaza u kojoj se zaboravljaju pravila spoljnog sveta, a ideja slobode prestaje da bude iluzija.
