Autor: Vladimir Krakov
Uporedo sa razvojem franšizne sage Osmi putnik (Alien, 1979-2025.) u stvarnom svetu dešavao se uzlet i divljanje neoliberalnog kapitalizma i njegov preobražaj u digitalni feudalizam, sa istovremenim klizištem radničkih prava širom sveta. Da li je u pozadini niza obračuna sa nezaustavljivim vanzemaljskim ubicom u franšizi Alien zapisano i proročanstvo o budućnosti međuplanetarnog kapitalizma u kom su radnici potpuno obespravljeni robovi? Da li je krvoločno stvorenje koje se useljava u sve što diše i razara ljude i životinje iznutra i spolja zapravo personifikacija kapitalizma?
Holivudska franšizna saga Alien postoji od 1979. godine i razgranala se u gotovo sve poznate medije, od bioskopskog platna i TV ekrana do kompjuterskih igara, od igrane forme do digitalne animacije, stripa i romana. U ovom tekstu biće reči samo o “kanonskim” izdancima franšize, filmovima “glavne priče” i prošlogodišnjoj TV seriji “Alien Earth”, jer oni sadrže crtu oštre društvene kritike u pozadini osnovnog sižea. Sporedni (spin-off) produkti poput filmova o sukobima Predatora i Aliena, kao i digitalni animirani serijal, koliko god zanimljivi i relativno uspeli, nisu uzeti u razmatranje.
Alien (1979)
Kada je prvi film višedecenijske franšize Alien (ili kako je naslov bio posrbljen u zlatno doba jugoslovenskih filmskih distributera - Osmi putnik) dospeo u bioskope, davne 1979. nije se od njega očekivalo mnogo. “Alien” je zamišljen da bude celovečernja zabava omladine nezasite svemirskih priča. Elementi strave i užasa obećavali su neophodne doze adrenalina koje ubrzavaju puls gledalaca. Ovaj film imao je budžet od za holivudske okolnosti skromnih 10 miliona dolara i utabanu stazu kojom idu filmovi B produkcije - ali je nečim iskočio iz šina i postao nezaobilazan sastojak spiskova najboljih filmova svih vremena и prostora.
Iako sinopsis filma Alien zvuči izlizano - svemirski brod koji prevozi radnike sa udaljene rudarske kolonije na planetu Zemlju usput prihvata SOS poziv i neočekivano ukrcava vanzemaljska stvorenja koja masakriraju sve ljude osim jedne radnice - ono čime se ovaj film izdvojio iz mase sličnih bila je veoma dobro i logično vođena naracija sa gradacijom napetosti, sjajna filmska fotografija koja kreira istovremeno prisnu i napetu atmosferu, odlična karakterizacija, suptilna režija tada tek malo poznatog Ridlija Skota i vrhunska glumačka postava: Sigurni Viver, Hari Din Stenton, Ian Holm, Jafet Koto i ostali izneli su sve scene filma tako uverljivo i životno da gledalac zaista biva ušuškan u magiju koja dopire sa celuloidne trake i obmanut da poveruje da posmatra istinsko svemirsko putovanje. Drugim rečima, udruženi vanserijski talenti scenaristе, režisera, direktora fotografije, glumaca, scenografa, kostimografa, montažera… udahnuli su život priči koja nije obećavala naročito mnogo.
Značajan deo upečatljivosti ovog filma može se pripisati izgledu i karakteru čudovišta, zenomorfa (xenomorph), čiji izgled je kreirao švajcarski slikar Hans Rudi Giger na slici “Necronom IV” (1976.) Jezivi i autentični filmski monstrum, potpuno drugačiji od svih prethodnika i neumoljivo ubistven, dao je takav naboj iskonskog straha i bespomoćnosti ovoj drami kakav pre ovog filma nije bio viđen. Reč je o 1979. godini i analognoj tehnologiji snimanja filmova - najgrozniji i najagresivniji napadač na ljudska bića viđen pre ovog bio je Spilbergov podivljali morski pas iz filma “Ralje” (Jaws, 1976.) Jedan onovremenski kritičar napisao je: ”U poređenju sa ovim čudovištem, Spilbergova ajkula deluje kao zlatna ribica”.
Bez mnogo zadrške može se reći da je teško naći adekvatniju maskotu kapitalizma nego što je zenomorf iz filma Osmi putnik: ubija sve što diše, invazivan je, nasilno se useljava u tela ljudi i životinja, potčinjava i parazitski eksploatiše sva živa bića koja mu se nađu na putu i isisava život iz njih da bi se sam uvećavao, širio, razmnožavao i kolonizovao - pretvarao zatečene civilizacijske forme u svoje kolonije. I najvažnija sličnost: ne zaustavlja se dok ne iscrpi i poslednji resurs.
Još jedan evropski umetnik, Mebius (Žan Žiro), kultni francuski autor naučno-fantastičnih stripova jedinstvene estetike, ostavio je svoj trag u filmu “Alien” kao autor dizajna kosmonautskih odela.
Već u prvom izdanku franšize, koji se dešava u 2122. godini, srećemo se sa korporacijom Weyland Yutani, za koju rade junaci ovog filma. Svemirski brod Nostromo prevozi na Zemlju oko 20 miliona tona mineralne rude iskopane na nekoj dalekoj planeti. Društveno uređenje 22. veka naslućuje se u naznakama. Kada stigne nalog od korporacije Weyland Yutani da su službenici obavezni da odgovore na SOS poziv i upute se na mesto odakle je upućen, ili će im biti uskraćena plata, gledaocu u 20. i 21. veku takav tretman zaposlenih zvuči poznato.
Naučna fantastika nije žanr koji se bavi predviđanjem razvoja nauke i tehnike. To je deo njene scenografije. Osnovni motiv ili drugim rečima, osnovna proročanska moć naučne fantastike je pokušaj autora da predvidi društveno uređenje budućnosti. Čak i onda kada delo nije primarno definisano kao distopija, u pozadini svakog uspelog naučnofantastičnog dela nalazi se društveno-političko uređenje koje je lako dešifrovati i povezati sa vremenom i mestom nastanka dela. Predviđanje polazi od problema društvenog uređenja vremena u kom žive autori i projekcije do koje mere bi ti problemi mogli da eskaliraju u budućnosti ako ih ljudi ne zaustave na vreme. Naučna fantastika prikazuje moguće svetove - što su oni mračniji i neslobodniji, to je društvena kritika sadašnjosti snažnija.
Vrhunac tehnokratske izopačenosti interplanetarnog kapitalizma prikazanog u prvom nastavku sage Alien srećemo u trenutku kada sa Zemlje stiže instrukcija da su svi ljudski putnici svemirskog broda Nostromo “potrošni”, to jest da spasavanje njihovih života nije prioritet, a da očuvanje života i dopremanje vanzemaljskih bića na planetu Zemlju predstavlja prioritet za korporaciju Weyland Yutani, iako je jasno da su spomenuta stvorenja opasna po opstanak ljudske vrste na planeti Zemlji.
U prvom delu franšize dobijamo šture informacije o poretku u kom čovečanstvo živi 2122. godine: u ovoj mogućoj budućnosti ljudi su stigli do planeta i drugih nebeskih tela Sunčevog sistema, pa i do susednih sistema, i osnovali su kolonije radi iskopavanja minerala i ruda. To je posao kojim rukovode korporacije.
Važno je za praćenje i razumevanje svih nastavaka franšize znati razliku između tri vrste čovekolikih robota koji imaju važne uloge u svim filmovima i u TV seriji: kiborg je čovek sa ugrađenim elementima računara, spoj čoveka i mašine, sposoban da komunicira sa kompjuterima direktnom vezom, ali sa očuvanom ljudskom ličnošću i smrtan; android ili sint je u potpunosti robot sa ljudskim izgledom i ponašanjem, čovekolika mašina sa veštačkom inteligencijom; hibrid je čovekoliki robot u kog je prekopirana kompletna sadržina svesti jednog ljudskog bića, mašina sa ljudskim umom.
Aliens (1986)
U drugom nastavku sage, “Aliens” (1986), u režisersku stolicu seo je Džejms Kameron (Terminator 1 i 2, Ambis, Avatar…) Glavna junakinja Elen Ripli (Sigurni Viver) budi se iz stanja nazvanog stasis* u kom je provela 57 godina. Ubrzo nakon buđenja Ripli ima sastanak sa vrhuškom korporacije Weyland Yutani - zapravo, korporativno suđenje u kom je optužuju za uništenje svemirskog broda Nostromo, vlasništva korporacije. Korporativni sud zaključio je da je Ripli pokazala nepouzdano rasuđivanje i oduzeli su joj letačku dozvolu i čin. Elen je “osuđena” da radi na utovaru tereta. Tek kada prihvati ponudu da ponovo otputuje na egzomesec LV460 i istraži prisustvo zenomorfa na toj planeti, dobija natrag letačku dozvolu i svoj pređašnji čin poručnika korporacije.
Iako je i u ovom filmu pažnja gledalaca vođena ka akcionim scenama, pažljivom posmatraču neće promaći novi detalji društvenog uređenja sada već poodmaklog 22. veka. Svemoćna korporacija Weyland Yutani, čiji slogan “Gradimo bolje svetove” srećemo u ovom nastavku, rukovodi raseljavanjem ljudi u rudarske kolonije na raznim planetama i mesecima, gde vlada slabo maskirani robovlasnički poredak.
Kao i u gotovo svim nastavcima franšize i u ovom filmu posmatramo kako zenomorfi masakriraju sve što diše. Korporaciju Weyland Yutani u ovom filmu oličava Karter Berk (Carter Burke, kog igra Paul Reiser) koji čini sve što je u njegovoj moći da dostavi zenomorfe na Zemlju, verujući da će to ojačati poziciju korporacije i omogućiti njegov napredak u karijeri i materijalnu dobit. Berk strada, a Elen Ripli i u ovom filmu uspeva da nadmudri kraljicu zenomorfa i da ponovo spasi čovečanstvo na matičnoj planeti.
Alien 3 (1992)
Nastavljajući neposredno radnju prethodnog filma, Elen Ripli ne budi se na planeti Zemlji kao što je očekivala, već na kažnjeničkoj planeti Fiorina 161, gde se nalazi zatvor za teške prestupnike. U prethodnom nastavku saznali smo da korporacija ima svoje pravosuđe, a sada otkrivamo i postojanje korporativnih zatvorskih planeta. Pored Elen Ripli, jedini putnik koji je preživeo pad spasilačke kapsule na Fiorinu je zenomorf u nedovršenoj fazi kada još liči na hobotnicu koja se lepi za lice čoveka (licelepljivac - facehugger). Režiser Dejvid Finčer (“Fight Club”, “Seven”, “The Social Network”...) i od ovog nastavka uspeo je da napravi napetu akcionu dramu sa elementima horora.
Zatvorski filmovi su biopsija društva. Vizija korporativnog zatvora prikazana u ovom nastavku ne nudi nikakvu nadu u bolju budućnost i do mogućeg budućeg ekstrema projektuje sadašnje stanje američke zatvorske industrije (parafraziram dokumentarnu seriju “Prison State” autora Dena Edža i Lorin Mukiolo) - jer nijedna druga reč ne opisuje bolje današnji kazneni sistem zemlje koja sebe smatra predvodnicom demokratskog sveta. Bezizlazni ponor za siromašne u 22. veku može postati još bezizlazniji.
I u ovom nastavku nadograđuje se motiv neprekinute namere korporacije Weyland Yutani da dođe u posed zenomorfa i da ga pretvori u biološko oružje. Premda je zatvorska kolonija zaboravljena od ljudi i samo joj se jednom godišnje dostavlja hrana, ekspedicija korporativnih vojnika koje predvodi Majkl Bišop Vejland, naučnik i visoki činovnik korporacije, dolazi na Fiorinu 161 i pokušava da zapleni kraljicu zenomorfa. Elen Ripli i ovaj put spasava čovečanstvo. Zar je neko sumnjao u to?
Alien Resurrection (1997)
Najkonfuzniji deo serijala nije doprineo razvoju pozadinskog mitosa (velike priče) o društvenom uređenju budućnosti ni na kakav način. Veoma komplikovan siže sa kojim ni maštoviti režiser Žan Pol Žene (Delikatesna radnja, Grad izgubljene dece, Ameli…) nije uspeo da postigne nešto više od solidnog akcionog ostvarenja.
Elen Ripli je klonirana dvesta godina nakon njene smrti, a zajedno s njom kloniran je i zenomorf kojeg je nosila u sebi u trenutku kada je stradala na zatvorskoj planeti Fiorina 161. Kloniranje je obavila vojska nove međuplanetarne vojne organizacije Ujedinjena sistemska vojska (United Systems Military, ujedinjena vojska čovečanstva), radi korišćenja zenomorfa kao biološkog oružja, što je stalni lajtmotiv svih nastavaka franšize. U poslednjoj sceni priča dobija i dimenziju distopije, kada ugledamo polomljeni Ajfelov toranj i razrušeni Pariz, iz čega se može zaključiti da je planeta Zemlja uništena - postupak veoma sličan završnoj sceni filma “Planeta majmuna” (1968) u kojoj Čarlton Heston ugleda oboreni Kip slobode.
Prometheus (2012)
Još jedan nastavak sage koji ostavlja u dubokom drugom planu društveno uređenje i bavi se pitanjem porekla ljudskog roda. Iako ovaj kompleksni film zahteva podrobno tumačenje, njegova osnovna tema nije tema ovog teksta. Hronološki, radnja filma “Prometej” dešava se nekoliko decenija pre početnog filma franšize. Režiser ovog filma je ponovo Ridli Skot, ali za razliku od suptilnog i intuitivnog Ridlija Skota koji je režirao “Alien” 1979, Ridli Skot koji režira “Prometeja” 2012 je vrlo upadljivo megaloman.
Jedini detalj koji nam ukazuje na to da je društveno uređenje našeg sveta godine 2093. u vrlo nezdravom stanju je to što 103 godine stari osnivač i vlasnik korporacije Weyland Yutani, Piter Vejland, putuje zajedno sa naučnom ekipom na udaljeni mesec LV223 u želji da sretne prometejsku rasu tvoraca ljudskog roda i od njih dobije tajnu besmrtnosti. Na odredištu sreću svega jednog preživelog Inženjera prometejske rase, koju su uništili zenomorfi.
Alien Covenant (2017)
Još jedan film koji je režirao Ridli Skot, i još jedan nastavak sage koji hronološki prethodi prvom nastavku, smešten u 2104. godinu. Svemirski brod Covenant u vlasništvu korporacije Weyland Yutani putuje ka planeti Origae 6 van našeg Sunčevog sistema i prevozi 2 hiljade kolonista i 1104 ljudskih embriona koji treba da zasnuju novu rudarsku koloniju. U izvesnom smislu nalik na brodove koji su prevozili robove iz Afrike u Novi svet sve do sredine 19. veka - razlika je samo u tome što su živi kolonisti prihvatili ponuđeni ugovor sa kompanijom. Nakon neutrinske oluje sa obližnje zvezde brod Covenant trpi ozbiljna oštećenja. Ujedno, posada prima nerazumljivu zvučnu poruku sa ljudskim glasom koja dopire sa planete u blizini.
Kapetan odlučuje da istraži zagonetnu poruku. Šatl sa broda Covenant dospeva na mesec LV233 i tamo zatiče androida Dejvida koji je tamo dospeo brodom Prometej i ostao na tom mesecu nakon svih događaja iz prethodnog nastavka sage. Dve decenije boravka na udaljenom mesecu Dejvid je proveo uzgajajući neomorfe - genetski mutirane zenomorfe koje krišom unosi u brod Covenant.
Alien Romulus (2024)
Ridli Skot u ulozi producenta angažovao je urugvajskog režisera Fede Alveresa (Evil Dead, Texas Chainsaw Massacre 11, The Girl in the Spider’s Web). Manje poznati režiser specijalizovan za horor i akcione filmove snimio je film sa najotvorenijom društvenom kritikom u okviru sage. Tek sada do izražaja dolaze svi nagoveštaji koje smo naslućivali od početka franšize. Godina je 2142. U središtu pažnje su tinejdžeri rođeni na udaljenoj rudarskoj koloniji na planeti LV410, na kojoj vlada večiti mrak.
Deca su radna snaga, i glavna junakinja, Rejn, sa devetnaest godina već ima deset godina rudarskog radnog staža, oba roditelja stradala u rudniku, i starijeg “brata”, neispravnog androida Endija, kog je njen otac pronašao na smetlištu i reprogramirao da bude bezuslovno lojalan prema Rejn i da je čuva i brani. Rejn nikada nije videla sunce. Deset godina staža je norma koju je potrebno odraditi da bi radnik stekao slobodu, ali kompanija Weyland Yutani odlučuje da podigne njenu normu.
Rejn i njeni vršnjaci, njen bivši momak Tajler, njegova trudna sestra Kej, njihov rođak Bjorn i njegova sestra Navaro maštaju o tome da otputuju na planetu Ivaga III jer tamo korporacija Weyland Yutani nema moć. Ivaga III je nezavisna, nekorporativna kolonija i deluje kao utopija deci odrasloj u korporativnom ropstvu.
Sa neočekivanom lakoćom ova banda buntovnika uspeva da ukrade zaboravljeni korporativni teretni svemirski brod Corbelan IV, i da se pomoću njega dokopa napuštene svemirske stanice Rennaisance, da bi odatle ukrali opremu za kriostazu, proces privremenog prekida životnih funkcija neophodan za međuplanetarno putovanje.
Svemirska stanica Rennaisance podeljena je na dva nivoa, Romulus i Remus. Na nivou nazvanom po starijem blizancu osnivaču Rima, mladi putnici pronalaze traženu opremu, ali i masakrirana tela ranijih stanara stanice. Uskoro otkrivaju da nisu sami, već da Romulus krije neočekivane ubistvene goste - zenomorfe.
Alien Earth (2025)
TV serija Alien Earth predstavlja višestruko iznenađenje za poznavaoce sage Alien. Radnja serije iznova pripoveda osnovnu priču, vraća nas na prvi susret ljudske vrste sa zenomorfima, ali sa mnoštvom izmena. Ovaj put radi se o sasvim novim junacima i novom, drugačijem svemirskom putovanju, sa jasnim ciljem da se dopreme uzorci vanzemaljskih stvorenja sedištu korporacije Weyland Yutani na planeti Zemlji. Godina je 2120. Svemirski brod Mažino (Maginot) ima praktično istu scenografiju kao Nostromo i to je element koji nas vizuelno asocira sa filmom Alien (1979). Primetna je težnja da se priča učini dopadljivom novim generacijama gledalaca koje možda nisu ni gledale film Alien.
Za gledaoce sa Balkana neće biti iznenađenje već stereotip to što je katastrofu u kojoj se zenomorfi i ostala ubistvena stvorenja oslobađaju izazvao brkati Petrović, glavni inženjer svemirskog broda Mažino. Zahvaljujući njegovoj sabotaži, Mažino ne sleće već se ruši na planetu Zemlju.
Na Zemlji 2120. godine, stvari stoje dosta drugačije nego u ranijim nastavcima sage Alien. Postoji ne jedna, već pet megakorporacija koje se međusobno nadmeću, otimaju za plen i uticaj, a neretko i ratuju, jer imaju svoje teritorije i svoje vojske. Najmlađa od megakorporacija je Prodigy, koju predvodi Boy Kavalier (Samuel Blankin), samoproglašeni mladi genije opsednut romanom “Petar Pan” Džejmsa Metjua Barija. On se očekivano identifikuje sa Petrom Panom, stvorio je svoju zemlju Nedođiju na udaljenom egzotičnom ostrvu, i u uspelom eksperimentu, stvorio je nekoliko uzoraka hibrida - sintetičkih bića sa učitanom svešću ljudskih bića, u ovom slučaju šestoro dece koja su bolovala od neizlečivih bolesti. To je njegov metod za postizanje besmrtnosti, ali pre svega za postizanje dominacije nad korporacijama koje proizvode robote i kiborge. Njegovi hibridi dobijaju imena članova družine iz Nedođije, začarane dece koja nikada neće odrasti.
Polazeći odande gde se zaustavio prvi nastavak sage, serija Alien Earth razvija epsku formu sa mnogo više detalja, između ostalog i onih koji ukazuju na društveno uređenje te moguće budućnosti. Upadljivo se radi o digitalnom feudalizmu u kojem megakorporacije vode tihi rat među sobom. U tom kontekstu, ljudska prava i radnička prava su davno zaboravljene bajke. Obični ljudi su doživotni robovi korporacija, koji, ako dobro i korisno služe robovlasnicima mogu da računaju na zamenu vitalnih organa, a možda i nadogradnju u kiborge ili hibride. Koreni takve moguće budućnosti već sada su svuda oko nas, a likovi poput vlasnika korporacjia Prodigy i Weyland Yutani već zauzimaju naše glavne vesti svojim izjavama, hirovima ili pedofilskim žurkama.
Zbog svojih filozofskih aspekata serija Alien Earth ipak nije lagana zabava poput niza skorašnjih SCI-FI serija koje predstavljaju dramatizacije popularnih kompjuterskih igara poput Fallout ili The Last of Us, već se svrstava među subverzivne serijale kao što su Westworld, Severance ili Brave New World. To nažalost često znači nižu gledanost i manju ocenu na IMDB-u, koju ionako dodeljuju neki obični ljudi. Ili su nas naveli da u to verujemo.
