“Muzika koju stvaraju domaće kantautorke ne samo da oplemenjuje scenu, već je i održava živom, relevantnom i u stalnom kretanju”, kaže umetnica i kantautorka Dea Džanković, jedna od pokretačica muzičkog događaja Cacao Music Sessions.
Cacao Music Sessions je mala nezavisna inicijativa koju je Dea Džanković pokrenula zajedno sa Ksenijom Leom Ronai, iza prostora Zdravo Ljubavi, sa idejom da stvore intiman prostor za kantautorke i njihovu autorsku muziku.
Koncept je zamišljen kao serija akustičnih sesija koje će se održavati dva puta mesečno, u veoma malom formatu, sa ograničenim brojem ljudi i atmosferom koja više podseća na okupljanje i pažljivo slušanje nego na klasičan koncert.
Na prvom izdanju Cacao Music Sessions nastupiće kantautorke Ana Ćurčin i Milena Jančurić, 26. maja od 19 časova, u prostoru Zdravo Ljubavi.
Tim povodom Dea je sastavila muzičku plejlistu za KeroZin sačinjenu od njenih omiljenjih kantautorki, koju možete poslušati na kraju ovog intervjua.
“Važno nam je da kantautorke imaju prostor i vreme da predstave svoj rad na način na koji muzika može da se doživi blisko, bez velike produkcije, buke i pritiska standardnih koncertnih formata. Zato su sessions potpuno akustični ili minimalno ozvučeni, a publika je veoma blizu izvođača”, kaže Dea.
Poseban deo cele priče, dodaje ona, jeste i ceremonijalni kakao, koji predstavlja simbol okupljanja, prisutnosti i usporavanja.
“Htele smo da spojimo muziku i jedan topao, zajednički ritual slušanja i boravka u prostoru. Za sada sve nastaje veoma organski i nezavisno, iz želje da se napravi kontinuitet i mala platforma za kantautorke, kojih na sceni ima mnogo više nego što im se često daje prostora”, ukazuje Dea.
Kako ste došli na ideju za osnivanje i šta podržavate i promovišete vašim sesijama?
Ideja za Cacao Music Sessions nastala je nakon jednog treninga i razmene koje je organizovao Femix sa saradnicama iz Francuske, gde smo dosta razgovarale o muzičkoj sceni, položaju kantautorki i svemu onome što na lokalnoj sceni nedostaje. Nakon tih razgovora sam shvatila da mogu da se žalim u nedogled na nedostatak prostora, kontinuiteta i podrške — ili da pokušam da uradim nešto sa kapacitetima koje trenutno imam. Tako je i nastala ideja za Cacao Music Sessions.
Mene je naravno oduvek i inspirisao koncept Lilith Fair festivala, koji je okupljao kantautorke i autorke iz različitih scena i pravio osećaj zajedništva, podrške i vidljivosti. Naravno, ovo što mi radimo je za sada veoma mali i intiman format, ali ideja je slična, da se napravi prostor u kojem autorke mogu da budu pažljivo slušane i podržane.
Za sada se sessioni održavaju u prostoru Zdravo Ljubavi, ali Cacao Music Sessions zamišljam kao neku vrstu nomadske platforme koja bi vremenom mogla da raste i evoluira, te sarađuje i sa drugim prostorima, festivalima i zajednicama, kad i da ima svoj video format. Važno mi je da ova inicijativa može da raste organski i da se prilagođava različitim prostorima i ljudima.
Važan deo cele priče je i sam kakao. Za nas on nije samo piće, već način da se uspori, da ljudi budu prisutniji i otvoreniji za iskustvo slušanja. Mislim da nismo navikli na ovako intimne formate slušanja muzike i da nam upravo zato mogu biti važni i lekoviti u brzini i stresu vremena u kojem živimo. Ideja je da se napravi mali hub za pažljivo slušanje, deljenje prostora i drugačiji odnos prema muzici.
Kroz sessione želimo da podržimo kantautorke, nezavisnu autorsku muziku i jedan drugačiji način okupljanja oko umetnosti i zajednice, kako za afirmisane autorke koje su već oblikovale svoj prostor na sceni, tako i one koje su tek na početku svog razvoja i ulaska u muziku, ali i sve ono između, jer naša muzička scena je prilično fragmentisana i ne može se lako podeliti u jasno definisane kategorije. Upravo zato postoji potreba za ovakvim inicijativama, malim prostorima bez previše pritiska industrijskih struktura, izdavača i očekivanja, gde je fokus na deljenju rada, direktnom susretu sa publikom i međusobnom povezivanju unutar scene.
Sjajna Ana Ćurčin je jedna od prvih kantautorki koja svojim nastupom otvara prvu sesiju, šta je prema vašem viđenju izdvaja za savršenog kandidata da otvori Cacao music sessions?
Ana Ćurčin nam je od samog početka bila prirodan izbor za otvaranje prve Cacao Music Sessions. Pre svega, zaista smo veoma srećne i zahvalne što je uopšte pristala da podrži ovu inicijativu u njenoj samoj početnoj fazi, jer smo mi tek na startu i ovo je projekat koji u potpunosti nosi entuzijazam i želja da se nešto ovakvo uopšte pokrene.
Njena muzika i način na koji pristupa autorskom izrazu prirodno se uklapaju u ono što ova inicijativa jeste i želi da postane. Ono što nas je posebno vodilo ka njoj jeste doslednost i integritet u stvaranju, način na koji gradi svoj umetnički svet pažljivo i iskreno. Njene pesme nose i intimnost i snagu, što je upravo energija koju želimo da bude prisutna u prvom susretu ove nove platforme.
Takođe, važno nam je što Ana već godinama aktivno doprinosi domaćoj muzičkoj sceni i što je kroz svoj rad izgradila prostor koji inspiriše i druge autorke. Za nas, izbor da ona otvori Cacao Music Sessions proizlazi iz želje da prvi susret bude autentičan odraz onoga što želimo da negujemo: autorsku muziku koja se sluša pažljivo, blisko i sa potpunom prisutnošću.
Ujedno, ti si i sama kantautorka pa nas zanimaju iskustva iz prve ruke - sa kojim se problemima kantautorke suočavaju na sceni, ali i to koje bi dobre stvari izdvojila?
Kao kantautorka, iz ličnog iskustva mogu da kažem da sam se na domaćoj sceni dugo osećala prilično izgubljeno, pre svega zbog nedostatka podrške u vidu izdavaštva, kontinuiteta u stvaralaštvu i prostora za autorski rad. Ne postoji dovoljno razvijena infrastruktura koja bi omogućila da se muzika gradi postepeno, kroz redovne nastupe i stabilne formate, već se sve često svodi na sporadične prilike i zatvorene krugove.
Ono što mi je posebno bilo izazovno jeste to što se čak i unutar nezavisne scene vrlo brzo formiraju određene estetike i očekivanja, neka vrsta nepisanih standarda kojima se prilagođava, iako se formalno govori o slobodi izraza. Ja lično nisam nikada bila ni deo komercijalnog pravca, ali ni deo jasno definisanog “undergrounda”, i u tim međuprostorima se često gubi kontinuitet i osećaj pripadnosti.
Zbog toga je jako teško izgraditi stabilan tok rada i razvoja kao kantautorka, jer postoji vrlo mali broj prostora za nastup, a i oni najčešće dolaze sa određenim okvirima i očekivanjima koja nisu uvek u skladu sa autorskim procesom. U jednom trenutku to počinje da funkcioniše kao zatvoren krug iz kog je teško izaći, gde se stalno kreće između nedostatka prilika i potrebe da se prilagodiš postojećim formatima.
U mom slučaju, tek relativno kasno sam krenula da se ozbiljnije bavim muzikom, i to izvan institucionalnih i industrijskih okvira, oslanjajući se na iskustvo koje sam imala u likovnim umetnostima i radu u sektoru produkcije u kulturi. To mi je dalo određenu vrstu razumevanja “iza scene”, ali ne i automatski pristup sceni ili kontinuitet, već pre svest da većinu stvari u ovom polju, posebno nezavisno, zapravo moraš sam da pokreneš.
U tom smislu, platforme poput kolektiva Femix su mi bile jedan od retkih primera kontinuiteta i stvarne podrške sceni, jer omogućavaju povezivanje, vidljivost i dugoročniji rad.
Zato mi se i Cacao Music Sessions čini važnim kao mali pokušaj da se napravi prostor koji nije definisan kroz komercijalne ili žanrovske zahteve, već kroz kontinuitet, prisustvo i mogućnost da se autorski rad razvija postepeno, u kontaktu sa publikom i drugim autorkama.
Ono što mi je važno da naglasim jeste i to da nam, uprkos svim izazovima, ne nedostaje kreativnosti — naprotiv, postoji ogroman broj kantautorki sa različitim vizurama, senzibilitetima i izrazima, što ovu scenu čini izuzetno živom i potencijalno vrlo bogatom, samo joj je potreban prostor da se to kontinuirano čuje i razvija.
Uskoro ti izlazi i nova pesma pa je možda ovo sjajna prilika da nam je najaviš.
Uskoro izlazi moja nova pesma „Znam“, krajem maja, i to je četvrta pesma koju objavljujem u poslednjih šest meseci, a koja će se naći na mom predstojećem EP izdanju „Kao neko ko se voli“.
Ova pesma mi je možda i najdraža do sada. Ima dosta mračniji senzibilitet, i kao da sam konačno u muzičkom izrazu uspela da uhvatim ono što sam dugo tražila, da iskažem i svoju mnogo siroviju stranu i emotivna stanja koja su bez filtera i direktna.
Kao i na prethodnim pesmama sa EP-a, i ovde sam radila u saradnji sa Fantazma Studio, sa producentom Aleksandrom Vujićem Ohlsenom, sa kojim sam uspela da kreiram jednu izrazito filmičnu atmosferu. Ovaj put mi se prvi put jasno javio i osećaj uticaja Davida Linča u zvuku i celokupnoj atmosferi, što mi je bilo vrlo inspirativno tokom rada, s obzirom na to da je on jedan od mojih omiljenih umetnika.
Trenutno radim i na spotu u saradnji sa Hadži Aleksandrom Đurovićem, i ideja mi je da i vizuelno pratim unutrašnju logiku pesme, na jedan Linčovski, intuitivan i pomalo nadrealan način.
Za kraj, podstakni mlade kantautorke i reci nam na koji način njihovo prisustvo oplemenjuje scenu.
Za kraj bih rekla da su kantautorke danas potrebne više nego ikad. Potrebno nam je da čujemo različite perspektive, iskustva i senzibilitete, jer u vremenu u kojem se sve više teži uniformisanju izraza i nametanju vrlo uskih okvira društveno prihvatljivih normi, umetnost, a posebno autorska muzika, ima važnu ulogu da te okvire širi, preispituje i pomera.
Zato je prisustvo mladih kantautorki dragoceno, jer donosi nove glasove, nove načine gledanja na svet i, možda najvažnije, proširuje emotivne i iskustvene registre kod publike. Njihova umetnost otvara prostor da se razumeju različite forme ljudskog iskustva, uključujući i specifična ženska iskustva koja su često nedovoljno zastupljena ili pojednostavljena u javnom prostoru.
Verujem da je upravo u tom susretu, između onoga što umetnice donose i onoga što publika spremno prima, važna jedna vrsta razmene koja nas sve čini otvorenijima, empatičnijima i prisutnijima.
Njihova muzika ne samo da oplemenjuje scenu, već je i održava živom, relevantnom i u stalnom kretanju.
