Recenzija novog filma Stivena Spilberga - "Dan razotkrivanja".
Naslov originala: Disclosure Day
Režiser: Stiven Spilberg
Zemlja proizvodnje: SAD
Glavne uloge: Emili Blant, Kolin Firt, Džoš O'Konor, Iv Hjuson
Žanr: Naučna fantastika
Ocena 6/10
Svaka treća osoba u SAD veruje da su je vanzemaljci oteli bar jednom, pokazalo je jedno istraživanje. Negde na samim počecima new age mitologije koja je trolove, vilenjake i vukodlake zamenila vanzemaljskim stvorenjima nalazi se film Stivena Spilberga "Bliski susreti treće vrste" (1977.) Iako Spilberg nije prvi filmski autor koji je snimio scenu otmice ljudi od strane vanzemaljaca (prvi je bio Ričard Kola, autor filma "UFO Incident" 1975.) tek nakon ogromnog uspeha "Bliskih susreta" broj prijavljenih slučajeva ove vrste otmice se ustostručio i još raste.
Teško je današnjim klincima, nagledanim svakakvih užasa dočarati kakav je utisak film "Bliski susreti treće vrste" ostavio na klince koji su imali 7-8 godina kad su prvi put pogledali ovaj film u bioskopu davne 1978. Blaženo doba kada je dete od osam godina moglo samo da kupi bioskopsku kartu i uđe na projekciju bilo kog filma. Posledica je bila cela godina gledanja u nebo i iščekivanja da se pojave došljaci sa neke daleke planete.
Da nije bilo "Bliskih susreta" ne bi postojali ni "Osmi putnik", "Kontakt", "Apollo 18", "The Thing", "Arrival", "Super 8", "Problem tri tela", "Dosije Iks"... A bez svih tih ostvarenja zasnovanih na new age mitologiji, pop kultura bi bila daleko drugačija danas.
Stiven Spilberg je već mnogo puta pokazao da ume da snimi dobar film (na primer, "Imperija sunca"), da ume da snimi film koji je ujedno blokbaster i dobar film ("Šindlerova lista"), te da ume da snimi i film koji je ujedno dobar film i čak subverzivan film ("Ready, Player One").
Teško je razumeti šta je Spilberga podstaklo da snimi film "Dan razotkrivanja". Verovatno su u pitanju slični razlozi koji su Dejvida Linča naveli da snimi nastavak serije Twin Peaks 25 godina kasnije - osećaj da neki ciklus nije zaokružen i da neka tema nije kompletirana. Stiven Spilberg je u intervjuu za Njujork Tajms objasnio svoje razloge da snimi ovaj film - mnoštvo "dokaza" o navodnim susretima brojnih ljudi sa vanzemaljcima.
Istini za volju, Disclosure Day nije potpuno loš film, samo je vrlo očigledno izvučen iz naftalina i preopterećen petparačkim sadržajima. Svi su izgledi da je Spilberg nameravao da snimi ovaj film godinu ili dve nakon "Bliskih susreta", ideje su ostale zapisane u nekim beležnicama, i tek gotovo pola veka kasnije ušle su u produkciju. Upravo u tome i jeste problem - "Dan razotkrivanja" govori "jezikom" naučne fantastike sedamdesetih. Najveća sličnost sa filmom "Bliski susreti treće vrste" prepoznaje se u motivaciji glavnih junaka - oboje su vođeni nemuštom opsesijom. Neko, to jest vanzemaljci, ih navodi pomoću telepatije ka nekim mestima i ljudima.
Drugi problem su ideje i produkcijska rešenja. Naučna fantastika u bilo kom agregatnom stanju, književnom, stripovskom, filmskom ili softverskom zasniva se na originalnosti koncepta, na idejama i slikama koje ranije nisu viđene. Scenografi franšize "Dina", na primer, uložili su ogroman napor da dizajniraju svemirske brodove različite od onih u franšizi "Ratovi zvezda". Delo koje reciklira već viđena vizuelna ili dramaturška rešenja i ne nudi ništa originalno automatski se seli u niži rang, u B produkciju. Ime Stivena Spilberga i glumačka postava koju predvode Emili Blant i Kolin Firt ne dopuštaju takvo rangiranje. Ipak, ključni objekat koji u više navrata tokom filma omogućuje glavne zaplete deluje kao da je pozajmljen iz trećerazredne nolivudske serije o čarobnjacima. Da, nolivudske. Spilberg je u već spomenutom intervjuu objasnio da je upotrebio najstereotipniji mogući izgled vanzemaljca jer su upravo taj izgled opisali praktično svi svedoci navodnih susreta sa vanzemaljcima.
Ipak, dok su "razotkriveni" vanzemaljci stereotipni, tokom komunikacije sa glavnim junacima javljaju se u obliku zemaljskih životinja - jelena, lisica, rakuna ili prelepe crvene ptice severni kardinal, što u izvesnoj meri jeste novi produkcijski kvalitet koji ranije nije često viđan u naučnoj fantastici. Ali ni to nije sasvim originalna ideja - vanzemaljci se u telima zemaljskih životinja pojavljuju još od Karpenterovog filma "The Thing" (1982).
Naracija u ovom filmu je konfuzna, ali uz malo napora moguće je povezati konce i shvatiti poentu. Priznajem da sam morao da potražim objašnjenje radnje na internetu, pa onda da pogledam film iznova.
Dvoje glavnih junaka, stručnjak za obezbeđenje Daniel Kelner (Džoš O'Konor) i televizijska voditeljka Margaret Ferčajld (Emili Blant) kao deca su bili oteti od strane vanzemaljaca i nadograđeni za nadprirodne mentalne sposobnosti koje će im poslužiti da postanu glasogovornici vanzemaljaca i prenosioci njihove poruke mira. Jer ko drugi osim vanzemaljaca i misica može doneti mir čovečanstvu?
Glavna sila koja pokušava da, poput Sindikata u seriji "Dosije Iks", sakrije i zataška "istinu" o vanzemaljcima u ovom filmu je organizacija Wordex, koju predvodi Noa Skenlon (Kolin Firt), dok disident te organizacije, Hugo Vejkfild (Kolmen Domingo) pomaže glavnim junacima da obelodane prikrivanu "istinu".
Spilberg ni ovde ne nudi nikakvu novu ideju osim već dobro poznate Q-Anon teorije zavere. Novi nepotrebni sati bioskopskog vremena koji održavaju na aparatima holivudsku industriju koja već decenijama nema ništa novo da kaže i pokaže. Reciklaža mnogo puta recikliranih ideja dala nam je još jedno osrednje ostvarenje koje će brzo biti zaboravljeno.
